Teorije nastave i vaspitanja u reformskim pedagoškim pokretima 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

SADRŽAJ
Uvod 2
1. Škola rada 3
2. Eksperimentalna pedagogija 10
3. Pragmatistička pedagogija 12
Zaključak 14
Literatura 15
Uvod
U drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka ostvaren je nov napredak u razvoju tehnike, tehnologije, prirodnih i društvenih nauka. Snažan pečat ukupnom društvenom razvoju u ovom periodu dali su svetski ratovi i Oktobarska socijalistička revolucija. Nastavljen je razvoj idealističke, ali paralelno s njom i marksističke filozofije. Društveni odnosi i društvena svest su određeni brojnim- protivurečnostima. Postojeći oblici i sadržaji vaspitanja i nastave nisu više mogli zadovoljiti društvene potrebe pa se javljaju zahtevi za novim i vrlo različitim oblicima školovanja omladine. U takvim, sasvim novim društvenim okvirima, nastaju i razvijaju se, u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka, brojni pedagoški reformski pokreti: škola eksperimentalna pedagogija, vrednosna pedagogija, funkcio pedagogija, pokret za umjetničko vaspitanje, moralna pedagogija pragmatizma i dr. U pedagoškoj nauci postoji dosta teškoća oko utvrđivanja teorijskih osnova pojedinih reformskih pokreta, njihovih predstavnika, vremenske dimenzije, te njihovog uticaja na vaspitno-obrazovnu praksu. Ne ulazeći u predmetno-sadržinske odrednice svih tih pokreta, u ovom radu proučavali smo samo one koji su izvršili najznačajniji uticaj na razvoj pedagoških teorija. To su: škola rada, eksperimentalna pedagogija (didaktika) i pragmatistička pedagogija.
Škola rada
Škola rada, kao najpoznatiji reformski pedagoški pokret izvršila je dominantan uticaj na razvoj pedagoške teorije i nastavne prakse u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka. Iako su pedagoške ideje o radu u nastavi nastale mnogo ranije, osnivačima teorije škole rada smatraju se G. Keršenštajner u Evropi i DŽ. Djuj u Americi. U početnoj fazi razvoja, teorija škole rada svođena je na fizičko - manuelni rad (ručni rad), a u kasnijim fazama njeno značenje je prošireno na celinu rada (intelektualni i duhovni rad).
Izraz »Radna škola« (Arbeitsschule) odomaćen je duže vremena u Nemačkoj i odatle je prešao u razne kulturne države pa i kod nas. Ali se on kod nas češče shvata kao škola u kojoj treba da se radi ručni rad kao zaseban predmet, škola pri kojoj treba da postoje radionice u kojima će se predavati kartonaža, pletarstvo, stolarstvo i td. što treba da posluži i vaspitnoj svrsi a i uvodenju učenika i zainteresovanju za zanatske pozive. Međutim pokret za uvođenjem škole rada ili nastave rada je princip po kome ima rad da bude središte celokupne nastave, sredstvo za po stignuće najvišeg vaspitnog cilja: razvijanja jake moralne volje, buđenje i jačanje dečje aktivnosti i razvijanje svestrane zainteresovanosti kod vaspitanika.
Škola rada ima da se naslanja na radno vaspitanje u kući, (u domu) gde dete zadobija prve navike na rad u domačem poslovanju i pomaganju roditeljima. Pomoći u spremanju stola, u kuhinji, namotati klupče, prišiti dugme, upakovati što, nahraniti živinu, očistiti obuću, iscepkati drva, itd. sve su to male dužnosti koje deca vrlo rado vrše i kojima se deca navikavaju da rade. Kad bi se ove radnje još sistemski izvodile i stavile u službu pedagoških ciljeva mogao bi se razviti svežim radom domaćeg va spitanja koje bi bilo baza školskom vaspitanju i radnoj školi.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]